Прича о легенди –
берберин Илија Брк

Илија Брк је по легенди, био један од многих предратних београдских бербера. Нестао је на самом почетку Другог светског рата, неки причају да је настрадао у априлском бомбардовању, а неки да је у тим смутним данима напустио земљу. Брз на језику, поносан и сујетан није хтео да држи радњу под окупацијом. Спаковао је, кажу, свој алат наслеђен од оца, ставио шешир на главу, погледао рушевину своје бербернице у улици Краља Петра и рекао: „Ја идем, а вама нека је Бог у помоћи!“… тако је и било.

Деца су се током рата играла по рушевинама, не само његове бербернице, него и осталих кућа по Дорћолу, пребирала по остацима живота једне културе, која је нестала прво под окупатором, а онда више ни у новом свету није било места за њу. И баш ту на рушевинама те бербернице, деца су нашла неку раскупусану књижурину, коју је једно од њих однело кући, а где су је старији спремили да се не изгуби и да се нађе, ако се комшија Илија некад врати. Сива нагорела књига, дебелих кожних корица, са дубоким жигом берберског еснафа по средини, у којој је Илија Брк записивао свој дневни пазар, набавке, дуговања и далеко већи број имена оних који су њему дуговали. Била су ту уписана имена све виђене београдске господе, боема, дипломата и по нека примедба типа: „оштра брада, не шишај кратко“, „не оставља бакшиш, наплати више“, „остао дужан“ и слично. Илија Брк је, бар према књизи, редовно обнављао своју опрему бербернице, столице је увезао из Француске, а два велика огледала „енглеска“ платио је толико да је морао да запише поред цифре „прескупо, чувати, лично брисати“.

Београдска господа су волела да се шишају и брију по европској моди, пажљиво су се пратиле вести из европских престоница, гледали су се филмови и журнали, коментарисали бркови холивудских глумаца и у предвечерје рата, они смешни Хитлерови брчићи….У Илијиној књизи је набавка лосиона, препарата за бријање и прање косе заузимала велико место, набављао је парфеме из Париза, сапуне из Енглеске и Немачке, чак и шампоне из Француске.

Између два светска рата, београдска господа веома су пажљиво пратили мушку моду, а велики утицај имали су холивудски филмови. Непревазиђени идол био је Клерк Гебл. Тако је, током 1927. И 1928. Године, излазио сваке среде у Београду часопис „Филм и мода“ и како пише у заглављу, пратио „филмски живот, моду, спорт, театар, вајаре и савремене сензације“.

Друштвена одговорност

Као мала фирма, одговорност према локалној заједници увек нам је била од изузетног значаја. Без обзира на нашу величину, верујемо да се добро добрим враћа.

У протеклих неколико година, увек смо настојали да у разним облицима допринесемо унапређењу живота и заједнице што кроз хуманитарне акције тако и донације разним организацијама и субјектима. Сарађивали смо са берберницама и невладиним организацијма како би помогли онима коме је то најнеопходније. Испод су само неке од организација које смо помогли и догађаји на којима смо учествовали:

• – Хуманитарна акција, Дом за незбринуту децу, Браће Јерковић
• – “BELHOSPICE” – центар за палијативно збрињавање
• – UNICEF, донације за набавку медицинске опреме у борби против вируса КОВИД-19
• – Берберске Приче, донације за роме и ромску децу
• – ”Сапун за свакога” – Добротворна акција дељења сапуна и хигијенских производа најугроженијем становништву у сврху превенције заразе против вируса КОВИД-19
• …