БРК – ми смо мала занатска радионица која се бави производњом и продајом финих производа, првенствено за негу браде, а наш циљ је да сваком брадоњи понудимо најквалитетнију негу браде и коже. Наши производи садрже 100% природне састојке и праве се ручно, као у стара добра времена, када су се ствари правиле да трају и да вреде.

Уља, сапуне, воскове и све остале производе правимо на традиционалан начин по старим, провереним рецептурама, ручно, без машина и хемије.

 Прича о легенди – Илија Брк

Илија Брк је по легенди, био један од многих предратних београдских бербера. Нестао је на самом почетку Другог светског рата, неки причају да је настрадао у априлском бомбардовању, а неки да је у тим смутним данима напустио земљу. Брз на језику, поносан и сујетан није хтео да држи радњу под окупацијом. Спаковао је, кажу, свој алат наслеђен од оца, ставио шешир на главу, погледао рушевину своје бербернице у улици Краља Петра и рекао: „Ја идем, а вама нека је Бог у помоћи!“… тако је и било.



 

Деца су се током рата играла по рушевинама, не само његове бербернице, него и осталих кућа по Дорћолу, пребирала по остацима живота једне културе, која је нестала прво под окупатором, а онда више ни у новом свету није било места за њу. И баш ту на рушевинама те бербернице, деца су нашла неку раскупусану књижурину, коју је једно од њих однело кући, а где су је старији спремили да се не изгуби и да се нађе, ако се комшија Илија некад врати. Сива нагорела књига, дебелих кожних корица, са дубоким жигом берберског еснафа по средини, у којој је Илија Брк записивао свој дневни пазар, набавке, дуговања и далеко већи број имена оних који су њему дуговали. Била су ту уписана имена све виђене београдске господе, боема, дипломата и по нека примедба типа: „оштра брада, не шишај кратко“, „не оставља бакшиш, наплати више“, „остао дужан“ и слично. Илија Брк је, бар према књизи, редовно обнављао своју опрему бербернице, столице је увезао из Француске, а два велика огледала „енглеска“ платио је толико да је морао да запише поред цифре „прескупо, чувати, лично брисати“.

Београдска господа су волела да се шишају и брију по европској моди, пажљиво су се пратиле вести из европских престоница, гледали су се филмови и журнали, коментарисали бркови холивудских глумаца и у предвечерје рата, они смешни Хитлерови брчићи….у Илијиној књизи је набавка препарата за бријање, негу браде, косе и коже заузимала велико место, набављао је парфеме из Париза, сапуне из Енглеске и Немачке, чак и шампоне из Француске. Најфиније и најквалитетније састојке, Илија Брк је користио да направи своје мешавине, које је наравно, користио на својим муштеријама…

Између два светска рата, београдска господа веома су пажљиво пратили мушку моду, а велики утицај имали су холивудски филмови. Непревазиђени идол био је Клерк Гебл. Тако је, током 1927. и 1928. године, излазио сваке среде у Београду часопис „Филм и мода“ и како пише у заглављу, пратио „филмски живот, моду, спорт, театар, вајаре и савремене сензације“.