„No Shave November“- Кратка историја браде

Дошао је још један новембар. Месец у коме многи мушкарци прескачу бријање и одлучују да учествују у тренду који је популаран у целом свету. Али шта је „no shave November“? Која је поента и како је уопште настао?

Да бих одговорио на ова питања морам да се вратим у 2004. годину, значи пре масовног популаризовања браде и доласка хипстера који су, делује, пустили браду само да би боље изгледала Инстаграм фотографија у Старбаксу. Но, доста мог генерализовања и напада на људе који ми ништа нису згрешили, да се вратим на тему. Дакле, група која је себе назвала „Movembar“ покренула је покрет како би се подигла свест о здрављу мушкараца- проблеми са депресијом, разним канцерима и другим опасним болестима. Пуштали су бркове не би ли „променили изглед здравља мушкарца“. Убрзо после тога је све еволуирало у „No shave November“, и уместо бркова, мушкарци су почели да пуштају браде. Не само да су ширили свесност о бројним здраственим проблемима код мушкараца него се и широм света сакупљао новац кроз разне манифестације и хуманитарне организације.

Последњих година делује да је овај покрет изгубио смисао управо због оних који пуштају браду зарад помодарства, а не стила. И даље се успева скупити одређена свота новца сваке године за истраживање рака простате, али ни близу као пре јер више није неуобичајено видети мушкарца са брадом, те цео покрет помало губи смисао.

Историја браде

Кроз историју, популарност браде је расла па опадала, и тако у круг. Дуго година је брада била симбол и привилегија имућних. Посебну популарност је стекла у 14-15. веку међу Енглеском буржоазијом, а у 17. веку би, онај који жели да има браду, морао да плати порез. Људи који се баве историјом браде (да, постоје такви) често наглашавају да је брада била симбол моћи и снаге, а често би затворенике у тамницама бријали као знак понижавања. Све до периода ренесансе брада је била симбол снаге и мушкости, да би потом постале популарне перике, шминка и раскош. Није нужно да су се мушкарци бријали јер су желели да буду „голобради“, историчари сматрају да су перике биле изузетно цењене јер је многим људима из тог периода коса опадала због разних болести које у том периоду нису биле излечиве. Можда је то био случај и са брадом.

Као и у целом свету тако се и у Србији брада повремено носила, па би потом изашла из моде, и тако у круг. Брада је и код нас била одлика снаге, па би је носили и најранији српски владари. Почетком 20. века популарност бркова у Србији опада, али је напрасно, само пар година потом популарност опет драстично скочила. Не зна се тачно да ли је утицај бројних београдских бербера или су можда стране модне новине вратиле браду и бркове код нас.

Данас је много лакше пуштати и одржавати браду јер постоје бројни комерцијални производи који помажу при неговању браде, а бербера који су мајстори свог заната има у сваком граду. Небитно да ли неко сматра да је новембарско пуштање браде глупост или помодарство, уколико се подиже свесност о неком озбиљном проблему, а притом се и сакупи који динар, зашто га не подржати, или бар, уколико ти баш смета, увек га можеш игнорисати. Свакако, ако се одлучите да пуштате браду само овај месец или сматрате да ће она да буде дугорочна карактеристика вашег стила, имајте у виду да је неопходно квалитетно је одржавати и водити рачуна јер- са великом брадом долази и велика одговорност!

Страхиња Петреш
Страхиња Петреш

Дежурни брадоња. Воли да пише. Кад није за рачунаром, гони свог гонича на лавове по београдским улицама. Боем у души. Тврди да његовом прађеду, сајџији, Илија Брк био редовна муштерија.

Оставите одговор

Ваша имејл адреса неће бити објављена. Неопходна поља су означена *